Orlando Kučić

Pri kraju Ulice Ivana Žorža prema Škurinjama, lijevo počinje Ulica Orlanda Kučića i veže se na Kućički put.

Tko je bio Orlando Kučić ispričala mi je njegova, sada već pokojna sestra, gđa. Nives Kučić. Našli smo se u Klubu umirovljenika Drenove i moram reći da je s priličnim podozrenjem pristala odgovarati na moja pitanja o njenom bratu jer, kako je rekla to su stvari i vremena o kojima se danas malo govori.

No pomalo je otvorila dušu i ispričala:

Orlando je bio godinu mlađi od nje, rođen 19.11.1929. godine. Živjeli su na Boku, a u školu su išli u Staru školu Drenova. Početkom 1944. godine Orlando je s nekoliko drenovskih mladića, dječaka moglo bi se reći, otišao, kako Nives kaže, u šumu. Po svemu sudeći u istoj grupi bio je i Ivan Žorž. Orlando je bio kurir i nosio je obavijesti između baza koje su, kako kaže Nives, imale brojeve.

Jedne noći pomogao je Orlando u prenošenju ranjenika. Umoran, zaspao je na mokroj mahovini. Ubrzo se, nažalost, razbolio – dobio je upalu porebrice, plauritu kako kaže Nives. Mama mu je svaki dan kuhala toplu juhu, no ništa nije pomoglo. Odvezli su ga u bolnicu. u Sušaku U bolnici su Nijemci u tri navrata tražili da im se isporuči s namjerom da ga transportiraju u Dachau, ali liječnik nije dopustio, uz napomenu da je preslab za transport i da je njegovo zdravstveno stanje ionako kritično. Umro je u bolnici kao dječak, u petnaestoj godini života. Sahranjen je na Starom groblju Drenova.

Nives Kučić

 A ovako je Spartacu Črnjariću ispričala njegova majka Agricola, rođena na Drenovi 1924. godine pa mi je poslao na e-mail:

Mat mi je rekla :

Jednu nedeju su mladići od cca 16 let z Dolnje Drenove šli na Lokvu -Tito Francetić, Ferruccio Superina, Orlando Kučić I Ivan Žorž. Na Lokve su jih zeli partizani za na Učku.

Orlando je bil obolel i umrl. Moja mat je bila na sprogode.

Spartaco Črnjarić